“KADA PLAČEM OSJEĆAM SE BLIŽE MATEJU” Bolna ispovijest Nenada Periša nakon 100 dana potrage

Ja samo čekam istinu i živim za istinu, kakva god da je. Ništa me drugo ne zanima. Ne živim od želje da ga pronađem, živim od želje da saznam istinu.

– Najveći problem je čekanje, čekanje, jer ako čekate ili očekujete nešto što je nerealno onda ste u nevolji i to nije dobro. Istina, kakva god da je, je ono što mi može dati mira – rekao je Nenad Periš, otac nestalog 28-godišnjeg Mateja Perisa.

– Čim sam čuo ovu strašnu vijest, ukrcao sam se u prvi avion za Beograd i otputovao tamo da što prije pronađem sina i da pomognem srpskoj policiji. Pitate me da li sam mislio da ćemo se Matej i ja vratiti zajedno u Split. Vjerujte mi, nisam znao koliko će sve to trajati – priča Nenad.

– Neki moji prijatelji iz Splita hteli su da idu sa mnom u Beograd da me podrže. Međutim, tu mogućnost sam odbio jer nisam znao koliko ću ostati u Beogradu – kaže Nenad Periš.

Sto dana, s jedne strane, očekivanja i nade, a sa druge strepnja i strah ostavili su traga u životu porodice Periš.

– Živimo zato što moramo da živimo za našeg Mateja. Ja sam lično dobar, iz trenutka u trenutak. Ljudi smo, čovhjek plače, pa ja plačem. I moram da kažem da kada plačem, osjećam se nekako bliže svom Meteju. Kada se molim Bogu i ja sam mu nekako bliži, vjera mi mnogo pomaže da ostanem miran, sa nogama čvrsto na zemlji i da trezveno razmišljam.

– Za ovih 100 dana ni jedan dan nisam popio nijedno sredstvo za smirenje, jer sam to dužan Mateju. Dugujem mu to što moram da ostanem trijezan, ne bježim ni od kakve situacije i suočavam se sa svime – rekla je ona.

– U protekla dva dana čuo sam se dva puta sa ljudima iz MUP-a Srbije koji rade na istrazi. Dajem im informacije koje saznajem u kontaktima sa ljudima, bilo ovde u Hrvatskoj ili u Srbiji – rekao je Nenad Peris.

Nenad je našao snagu u vjeri i svjestan je da mora da prihvati svoj život.

– Nikada više neće biti isti život. Međutim, ono što mi je važno jeste činjenica da moram da prihvatim život onakvim kakav jeste i da moram da nastavim da živim racionalno, ne bježeći od činjenice da Meteja nema. Ono što mi je važno jeste da upoznajem sebe u ovim teškim vremenima, sve ovo je put koji je počeo u Beogradu i na tom putu moram da budem podrška svojoj porodici, svima onima kojima nedostaje Matej.

– Desilo se ono što se desilo, a ja moram da dam sve od sebe da ne pogriješim, jer moram da budem podrška svojoj porodici. Nijednom od njih nije lako bez Mateja, svako to doživljava na svoj način. Moj osmijeh više nikada neće biti isti, jer se rastanak, i mislim da je privremen, desio, ali moram da nastavim da živim – dodaje on.

Rekao je da svake noći leži u mislima sa Metjuom i da se ujutru budi sa njima.

– Tako je najbolje, toliko sam mu blizak. Ipak, moram da nastavim da živim, što je moguće normalnije. Vratio sam se na posao, radim i srectan sam kada uradim nešto dobro – rekao ej Periš.

Nenad Periš se po povratku u Split ponovo susreo sa Matejevim prijateljima sa kojima je njegov sin bio u Beogradu.

– Mnogo im je teško. Ovaj naš posljednji susret bio je pun emocija. Bilo je i suza. Ponovo smo zajedno prošli kroz taj „košmar“ i oni, kao i ja, nemaju odgovor šta se desilo. Svi očekujemo da će se nešto desiti. Svi mi nešto očekujemo, a u isto vrijeme moramo da nastavimo da živimo. Moramo da živimo bez sina, brata, prijatelja, a verujte da nije lako – rekao je Nenad Periš.

Izvor:SD

Leave a Reply