Nakon što sam se istuširao i izašao vani nje i dalje nije bilo. Malo sam se otrijeznio i tada sam se počeo brinuti… GDJE JE… Uzeo sam telefon da je pozovem, ali bila je nedostupna, pozvao sam neke njene prijateljice, ali nisu znale gdje je. Onda sam ugledao cjeduljicu na kuhinjskom stolu, panično sam je zgrabio i počeo da čitam. Pisalo je…
Tada sam shvatio da je gotovo… UŽIVAJ U OSTATKU ŽIVOTA SA SVOJIM DRUGOVIMA…
Pišem ovo jer znam da čita ove ispovijesti i jedini su mi trenutno način da je kontaktiram… Ana izvini, vrati se, moj život bez tebe ne znači mi ništa, ni svi ogu zamijeniti tebe… Jedina vrati se molim te, volim te.”
Poslije meča mladi Španac bio je u u suzama, ali… Biranim riječima je govorio o Novaku.
– Biće teško za mene da pričam, ali daću sve od sebe. Čestitam Novaku, nejverovatno je igrati protiv tebe, biti na nivou sa tobom. Kakav je ovo bio meč. Ali učim od šampiona poput tebe.
Nastavio je u istom ritmu.
– Hvala mom timu. Mi radimo naporno da ostanemo na ovom nivou, zahvalan sam što imam vas. Hvala i na profesionalnom delu. Mnogo učim od vas svakog dana.
A Alkaraz se posebno rasplakao kada je vidio brata na tribinama.
– Moj brat je tu. Sjajno je imati te ovdje i to što me bodriš svaki dan. Zbog tebe sam svaki dan sve bolji čovjek. Hvala što si bio uz mene. Sinsinati, ne mogu da kažem dovoljno hvala, bili ste divni prema meni. Sinsinati mene voli, ali ja volim Sinsinati. Vratiću se jači!
