U SRBIJI JE VELIKI MOĆNIK SA OGROMNIM BOGATSTVOM, A NEKADA JE IZGLEDAO OVAKO: Da li možete da ga PREPOZNATE?
Nedavno je isplivala slika poznatog i moćnog čoveka iz Srbije kada je bio maturant, a sudeći po fotografiji izledao je znatno drugačije nego kako izgleda danas.
On je sinonim za muzičko takmičenje, koje je više od deceniju zaduženo za stvaranje novih pevača na našoj sceni, ali činjenica je da je u ranijim danima izgledamo znatno drugačije.
Odranije ga znamo iz benda “Slatki greh” koji je iznedrio najveću balkansku zvezdu Lepu Brenu, sa kojom je godinama nastupao širom bivše Jugoslavije.
Danas možemo da kažemo da su On i Brena zaslužni za karijere mnogih mladih pevača poput: Rade Manojlović, Milice Todorović, Darka Lazića, Milice Pavlović, Tanje Savić…
Međutim, isplivala je slika Popovića kada je bio maturant, a sudeći po fotografiji izledao je znatno drugačije kada je bio mlad. Na slici se može videti direktor “Granda” u odelu, sa kravatom i brkovima poput odraslog čoveka, sigurni smo da ga većina ne bi prepoznala.
Podsetimo, 3. februara 1982. godine, u prodaji se našao prvi album Lepe Brene i „Slatkog greha“ sa danas čuvenim hitom „Čačak, Čačak“. Svih 10 pesama koje su se našle na debitantskoj ploči i kaseti kao kompozitor, tekstopisac, aranžer i producent potpisao je Milutin Popović Zahar. Album je izdao PGP-RTB i prodat je u 350.000 primeraka. Četiri decenije kasnije Lepa Brena i „Slatki greh“ sa Sašom Popovićem na čelu važe za paradigmu uspeha u šou-biznisu o kome svi sanjaju. Popović se prisetio početaka i rada sa članovima „Slatkog greha“:
– Oduvek sam verovao u nas. Znao sam da posedujemo kvalitet, da smo drugačiji od ostalih i da ostavljamo trag. Svirali smo internacionalni program, bili smo poput nekog sjajnog kabarea koji je ljudima pružao sreću – kaže Popović za Alo, i dodaje:
– Brena je bila sjajan vokal, zadivljujuće snage i energije. Nikog nije ostavljala ravnodušnim. Takav kvalitet, rad i posećenost nije bilo lako ignorisati i jednostavno bilo je nemoguće ne očekivati dobre rezultate.
Popović, s druge strane, priznaje da im se nije dopala pesma „Čačak“, ali da su je snimili na jedvite jade.
– Nismo verovali u pesmu „Čačak“. Nekako nam se činilo da je neozbiljna, šaljiva pesmica, koja je u raskoraku sa onim što mi pružamo publici. Nije mi ostavljala utisak pesme koja će nas predstaviti ozbiljnim muzičarima kakvi smo zapravo bili – seća se Saša, ali priznaje da nije bio u pravu:
– Dogodilo se suprotno. „Čačak“ je postao simbol sreće i ljubavi širom cele Jugoslavije. Tu pesmu su voleli u Splitu, Puli, na Bledu, u Skoplju, Sarajevu, Cetinju, Prištini, Subotici… Sinonim za osmeh na licima ljudi bio je naziv jednog grada iz Srbije. Da nije bilo Zahara, koji je bio futurista i koji nas je bukvalno ubedio da je „Čačak“ ta pesma, nikada ne bi bila snimljena! Ali, bio je u pravu.
