Klikom na sliku zatvorite prozor.

DNEVNIK POKOJNOG NINA REŠIĆA KRIJE BIZARNE TAJNE ESTRADE: 3 puta se ženio, a riječi kćerke Sandre slomit će vam srce! EVO ŠTA JE REKLA O NJEMU

Popularni pjevač Nino Rešić preminuo je u 43. godini prije 14 godina. On je izgubio život od perforacije pankreasa, uzrokovane dugogodišnjem prekomjernim konzumiranjem alkohola. Nino je rođen kao Amir Rešić, 22. januara 1964. godine u Bosanskoj Dubici, a kada je iz islama prešao u pravoslavlje promijenio je ime u Nikola, dok je na estradnom nebu bio poznat po nadimku Nino. 2004. godine ponovo je vratio svoje ime – Amir.
2246623-dasdasgghga-ls
Nino je muzičku karijeru započeo 1991. godine, a njegovi hitovi obilježili su devedesete godine na prostoru bivše Jugoslavije. Međutim, ono što je takođe obilježilo njegovu karijeru bile su brojne kontroverze koje su ga pratile. Rešić je u jeku slave dostigao sam estradni vrh i bio najbolje plaćen pjevač, ali lični i porodični problemi uticali su na to da njegova karijera krene nizbrdo. Nino se ženio tri puta, i u svakom braku dobio po jednu ćerku – Amelu, Sandru i Tamaru. Sandra je prije tri godine krenula stopama svog pokojnog oca i započela muzičku karijeru u takmičenju “Zvezde Granda”. Pjevač je sve do smrti vodio dnevnike koji sadrže sve detalje iz njegovog privatnog života, a velika prašina podigla se kada su počele da kruže glasine da Sandra nije njegova biološka ćerka. Priča se da ovi dnevnici sadrže mnoge tajne koje i dan danas nisu iznete u javnost, a Ninov nekadašnji menadžer i veliki prijatelj Nermin Ademović otvoreno je pričao o tome. “U svoj dnevnik je beležio sve o svom životu i taj dnevnik krije velike tajne, znam da sam ga ja bio uzeo i htio da dam njegovoj kćerci Ameli koja je živela u Americi, ali ona nije htjela doći po njega. Poslije sam hteo da objavim CD sa njegovim pjesmama koje je namjeravao da izda, ali sam odustao od toga jer bi krenule priče da hoću da zaradim na njegovo ime. Postoje neke stvari iz Ninovog života koje znam i koje nikada neću objaviti, postoje i neki ljudi, koji su danas poznati a o kojima mi je Nino pričao neke čudne stvari”, rekao je svojevremeno Ademović. “Bila je 2007. godina, Nino je većinu vremena provodio u Bjeljini gdje smo radili na njegovom novom albumu. Ja i osoba po imenu Nebojša smo bili jako bliski Ninu i pomogali mu oko karijere, ja sam uglavnom vodio menadžerske poslove a Nebojša ga je vozao po nastupima i gdje već treba. Sjećam se kao sad, 18. oktobra primam SMS poruku sa sadržajem “Brate, Nino je danas loše, išli smo kod doktora i on je preporučio da ostane u bolnici ali Nino nije htio, molim te dođi večeras da budeš s njim jer ja imam poslovnih obaveza”. Negdje predveče sam sa prijateljem Vedadom krenuo za Bjeljinu misleći da Nino ima slabiju prehladu i da nije ništa ozbiljno. Kada smo tamo stigli Nebojša je žurio na posao a Nino je spavao u svojoj sobi, tada nam je Nebojša rekao da mu otvaramo prozor jer svakih pola sata dobija strašne napade pa da ima svježeg vazduha”, pričao je Ademović. “Nino nije hteo da ide kod doktora iako je imao jake bolove i česte napade. Oko 22 sata mu je već bilo jako loše i ja sam rekao Nino idemo kod doktora i neću više da te slušam, ovog momenta ideš sa nama da te pregledaju. Nino je jedva hodao, uz našu pomoć je došao do auta i tada smo ga odvezli u bolnicu u Bjeljinu, tamo su nam rekli da ga odmah odvezemo do hirurgije. On više nije mogao da hoda te smo stavili u invalidska kolica i brzo odvezli na odjeljenje. Tamo nas je sačekao doktor i pitao da li je pacijent alkoholičar. Nisam znao šta da mu odgovorim osim da nije pio zadnjih sedam dana ništa. Odvezli su ga u salu a mi smo ostali da čekamo, prošlo je i ponoć, ali mi nismo imali nikakvih vijesti, nismo ni slutili da će se desiti ono najgore. U tom trenutku se pojavio doktor i rekao nam ono što nismo hteli da čujemo “Izgubili smo ga, pokušali smo reanimaciju ali nije reagovao”, i dalje je bila tišina, ja nisam mogao da vjerujem da čujem tako nešto. Sahranu su organizovali u Ninovoj rodnoj Bosanskoj Dubici. “Oko 2-3h posle ponoći bili smo u njegovom stanu, svi smo ćutali, nismo znali šta da kažemo jer ovakav ishod niko nije očekivao. Dogovorili smo se da sahrana bude u subotu u njegovoj rodnoj Bosanskoj Dubici, nešto para što je bilo uzeo je Nebojša i rekao da će kupiti venac i te ostale stvari jer Nino inače nije držao kod sebe puno novca. Ujutro nas je zvala Dragana Mirković i rekla da će i ona kupiti jedan vijenac, mnogo nas je ljudi zvalo da pita da li je to istina. Znam da je taj dan u Bjeljinu došao i njegov brat Dejan kao i Sandra. U subotu rano ujutro smo Ninu povezli prema Bosanskoj Dubici gdje će biti sahrana, iz Zagreba je stigao i njegov stric i rekao da će se sahrana obaviti po islamskim običajima. Sećam se da su na sahrani bili njegov kum, rođak Samir, Jasna K, Halid Muslimović, Farizada Čamdžić i njegov stric i ostala uža rodbina, bilo je dosta naroda, tačan broj ne bih znao reći ali među njima nije bilo njegovog brata Dejana i Sandre koji su prethodno bili došli u Bijeljinu”, završio je svoju ispovest Nermin. Sandra s ponosom pjeva očeve pesme, a otkrila je jednom da upravo na njima dobija najveći bakšiš zbog posebne emocije sa kojom ih pjeva. “Uvijek mi na nastupu traže da pjevam tatine pesme. Moj nastup ne može da prođe bez pjesama “Udahni duboko”, “Donesi divlje mirise” i ostalih. I moram da kažem da najveći bakšiš dobijem za tatine pjesme”, rekla je Sandra jednom prilikom. “Svake godine kada dođe oktobar bude teško meni i mami, na današnji datum prethonih godina smo uvijek znale da sednemo popijemo kafu, upalimo jednu cigaretu za njega da izgori pošto je bio strastveni pušač. Obično odem do crkve da upalim svijeću, ne bitno ko se kome moli da li Bogu ili Alahu ili Budi… to je potpuno nebitno. Teško mi pada što sve ove godine nisam mogla da odem često na njegov grob, to mi pada najteže”, rekla je Sandra, povodom desetogodišnjice očeve smrti 2017. godine. “Njegove posljednje dane pamtim po smehu, mnogo smo se smijali i mislim da je tako i bolje da ga pamtim”, rekla je tom prilikom Ninova ćerka.

Leave a Reply