Muž i ja odlučili da se preselimo na selo, prodamo garsonjeru u Beogradu.
Kupimo malu kućicu sa lijepim dvorištem na Fruškoj gori, djece nemamo i mislimo bit će nam extra u penziji, ja 41 muž 43.
Kasnio mi ciklus, nisam obraćala pažnju dok smo se selili, krečili, uređivali dvorište, mjesec ili dva to potrajalo. Odem kod ginekologa mislim počinje menopauza, kad ono trudnoća.
Kako ? Kad ? Ube me ako znam a toliko godina nije se dalo.
Juče sam prala i čistila automobil i ispod sjedišta pronašla minđušu. Hladan znoj me oblio, nisam mogla da vjerujem, nakon 15 godina braka me vara. Toliko mi je bilo muka da sam pored auta povratila.
Onda sam uzela minđušu, ušla u kuću i bacivši na stol ispred muža, onako već luda upitala ga, ŠTA JE OVO!? A on sav smiren mi reče pa nisi glupa, znaš valjda šta je.
Tada sam mu rekla da sam to pronašla u našem automobilu, a tada je skočio sa ležaja i počeo se pravdati da je automobil davao kolegi, kleo se da nije to što mislim.
Sutradan sam otišla do firme njegove i išla od kolegice do kolegice da vidim kojoj nedostaje naušnica.
Kad sam došla do plavuše sa kojom često pije on kafu (kaže uvijek da je kolegica samo) pitala sam da li je njena, na šta mi se ona klela da to ne nosi, i da mene moj muž voli i da me nikada ne bi prevario.
Ne znam šta da mislim. Na ivici sam da pokupim djecu i odem kod mame.”
