NIKOLA PODIŽE NAPUŠTENE ŠTENCE OD SVOJE OSME GODINE: Ljudi ne brinu o psima crne boje, NAJVIŠE IH JE NA ULICI

Nikola Stojković (21) iz Srbobrana od svoje osme godine je shvatio šta znači pomoći napuštenim i nedužnim bićima koje je briga i roditeljska ruka zaobišla. On već trinaest godina udomljava pse, ali i ostale životinje u svom prihvatnom centru, a u ovom humanitarnom radu pomažu mu i građani koji mu svakodnevno izlaze u susret.

Kako kaže, sve ga to čini jako sretnim i trenutno sa svojim udruženjem “Animal rescue Nikola” brine o 116 životinja od kojih su najveći broj psi, ali ima i patuljastih koza, kao i dva napuštena konja, piše Espreso.

Sve je počelo, kada je imao samo osam godina i kada je sasvim slučajno spasio crno štene koje je kasnije nazvao Lesi.

“Od malih nogu sam imao aspiracije da pomognem nekome, bilo mi je drago zbog toga. Tako da sam krenuo da pomažem životinje i sećam se da sam im tokom leta i velikih vrućina iznosio posude sa hranom i vodom. Sa osam godina nisam posedovao nijednog psa. Međutim, jednog dana na igralištu, pronašao sam potpuno crno štene i dao sam mu ime Lesi i to je zvanično moj prvi spašeni pas”, započinje svoju priču Nikola.

Kako kaže, brojka spašenih pasa se iz godine u godinu uvećavala, a sada pored pasa, on čuva i patuljaste koze, kao i dva slatka konja.

“Od prvog spašenog psa, došao je drugi, a onda treči, pa dvedeseti, trideseti… i sada sam stigao do broja od 116 životinja, od kojih su 89 spašenih pasa. U azilu su i spašene mačke, patuljaste kozice, a od skoro i dva spašena konja.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Proces udomljavanja pasa je sledeći: Ukoliko Nikola sazna da se na teritoriji Srbobrana, ali i okolnih mjesta nalazi napušteni, zapušteni ili povrijeđeni pas, on kontaktira osobe koje se u tom mjestu nalaze da pronađu tog psa, ili on sam lično ode na mjesto i udomi psa. Zatim ga vodi kod veterinara na pregled, a onda sa svim potrebnim dokumentacijama ga seli u azil.

“Naš centar je veliki i ima oko četrdeset ari dvorišta. Trenutno je u izgradnji i proširujemo i pravimo veće dvorište za životinje. Finansiramo se od strane donacija dobrih ljudi, odnosno ljudi širom sveta i oni nam na dnevnom nivou obezbeđuju oko pedeset do šezdeset kilograma hrane za pse. Trenutno mi je potrebno seno za patuljaste koze i za konje. U početku se centar nalazio u samom Srbobranu, ali ljudima je smetala buka pa smo se preselili na periferiju grada. Sve smo to uspeli uz pomoć naših vernih fanova koji su nam nabavili i kupili nove stvari za životinje”, kaže Nikola.

Svaki dan mu počinje prije svitanja zore, a onda kreće briga o najmilijim štencima, kao i svi ostali poslovi koji idu uz to.

“Moj dan počinje u pet sati ujutru. Ustanem i krećem da brinem o životinjama, čistim prostorije gde se one kreću, zatim ih hranim, a onda ih vodim kod veterinara na pregled. Ali zbog velikog broja životinja koje čuvam, sami veterinari dolaze u moj prihvatni centar, budući da ne mogu sve da ih odvedem do ambulante”, tvrdi Nikola Jovanović.

On kaže da budući vlasnici koji žele da udome psa iz njegovog azila, moraju da potpišu ugovor o odgovornom vlasništvu i nakon toga pas ide na probni period udomljavanja u trajanju od petnaest dana.

“Ja pozivam ljude da dođu kod nas i da sami procene koji im pas najviše odgovara. Kada se odluče za nekog psa, budući vlasnici potpisuju ugovor o odgovornom vladsništvu i pas ide na probni period udomljavanja od petnaest dana. Ukoliko je sve proteklo kako treba, čip se prebacuje na novog vlasnika. Ukoliko se pas nije uklopio sa udomiocem, on se vraća nazad u prihvatni centar”, objašnjava Nikola i dodaje:

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

“Mi u našem centru udomljavamo i pse invalide, pse koji recimo imaju tri noge i koji su nažalost na ulici postali invalidi. Takođe, čuvamo i jako stare pse koji nisu više sposobni za udomljavanje. Sve te tužne priče o pisma lutalicama se mogu pronaći na mom Instagram profilu Animal.rescue.nikola. Takođe, čuvam i rotvajlera koji je bio toliko povređen, da mu je njuška bila razdvojena na dva dela, ali na svu sreću izvršena je operacija i sa njim je sada sve u redu.”

Crni psi “donose nesreću”

“Nažalost, to je istina. Ljudi u jako malom broju udomljavaju crne pse. Vođeni su pogrešnom logikom da crna boja donosi nesreću, ali ja edukujem ljude i pričam im da su crni psi potpuno isti kao i svi ostali psi. Uglavnom, najviše se udomljavaju štenci i rasni psi. Ja pokušavam da apelujem na ljude da udomljavaju mešance, ali kada ljudi dođu u naše utočište za pse i kada vide toliku razdraganost, uglavnom se odlučuju da ih udome”, kaže Nikola.

Od svih pasa koje je spasao i kojima je pružio brigu, najupečatljivija mu je u sjećanju ostala ženka belgijskog ovčara koja je ostala napuštena sa jedanaest štenaca.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

“Od svih pasa koje sam udomio u poslednje vreme i koji su živeli i prošli kroz moj prihvatni centar, izdvojio bih jednu ženku belgijskog ovčara koja je jadna ostala sama sa jedanaest štenaca. Ja sam nju preuzeo kada je bila veoma mršava, sada je to pas od pedeset kilograma, predivne građe, dok su njeni štenci u većini udomljeni i ostalo ih je samo dva”, tvrdi on.

On smatra da je uzrok problema pasa lutalica u manjku edukacije jer se djeca na vrijeme ne uče o odgovornom vlasništvu. Takođe, veliki problem prave vlasnici koji se neodgovorno ponašaju prema svojim psima, pa se zbog toga pravi lažna slika da ima mnogo napuštenih pasa, a zapravo su u pitanju vlasnički psi.