Baba je imala 93 godine kada je umrla i shranjivali smo je dva dana nakon što je umrla.
Sva se pokočila i morali smo da zovemo komšiju da joj polomi ruke da ih možemo prekrstit kako bi smo mogli da je stavimo u sanduk.
Komšija nas je pitao gde je baba, mama je rekla da je u sobi, te ga pustila u kuću.
Ušao komšija u sobu i počeo da babi lomi ruke, kad baba vrisne. Vrišti baba, vrišti komšija, vrištim ja (bila sam ispred vrata) mama dolazi, smiruje situaciju i kaže “Pobogu komšija ne ta baba, druga baba u sobi levo, to joj je sestra došla na sahranu”…
