Petnaestogodišnji dečak je bio uhvaćen kako krade u jednoj prodavnici. U pokušaju da pobjegne obezbjeđenju, dJečak je polomio i jednu policu za namirnice.
Nakon što je sudija saslušao slučaj upitao je dJečaka: „Da li si stvarno ukrao nešto? Da li si ukrao hlJeb i pakovanje sira?“DJečak je oborene glave s pogledom u vrh svoje obuće odgovorio: „Da.“Sudija: „Zašto si krao?“Dečak: „Morao sam.“Sudija: „Zar nisi mogao to da kupiš a ne da kradeš?“Dečak: „Nisam imao novca da kupim.“
Sudija: „ Mogao si da tražiš novac od porodice.“Dečak: „Ja imam kući samo majku. Moja majka je bolesna i bez posla. HlJeb i sir sam ukrao za nju.“
Sudija: „Zar ne radiš ništa? Zar ti nemaš neki posao?“Dečak: „Radio sam u auto-perionici. Uzeo sam slobodan dan kako bih pomogao svojoj bolesnoj majci i zbog toga sam dobio otkaz.“
Sudija: „Zašto nisi tražio pomoć?“Dečak: „Kada sam izašao iz kuće obratio sam se na najmanje pedeset adresa tražeći bilo kakav posao ali bez uspeha. Na kraju sam se odlučio na ovaj korak.“Nakon što je završio svoj razgovor s dJečakom, sudija je otkrio iznenađuju presudu:„Krađa, posebno krađa hljeba je veoma sraman kriminalni akt. I svi mi ovde smo odgovorni za ovaj kriminalni čin. Svako onaj ko je danas prisutan u ovoj sudnici, a i ja sam takođe među njima, je odgovoran za ovaj kriminal. Tako da se svako od prisutnih kažnjava kaznom od 10 dolara. Niko ne može da napusti sudnicu dok ovde ne položi 10 dolara.“
Sudija je tada izvadio iz svog džepa novčanicu od 10 dolara, uzeo je olovku i počeo da piše – plus određujem kaznu, za dotičnu prodavnicu, koja je gladnog dječaka predala policiji u iznosu od 1.000 dolara. Ukoliko izrečena kazna ne bude uplaćena u narednih sat vremena, ista prodavnica ima da bude zatvorena.Sud će se izviniti ovom dječaku nakon što mu bude uručen sav ovaj sakupljeni novac.Pošto su čuli presudu prisutni nisu mogli da sakriju svoje suze.Dječak je ostao bez reči gledajući u sudiju. Sudija je napustio sudnicu skrivajući svoje suze.SUDIJA: „Ako osoba bude uhvaćena dok krade hljeb, svi ljude te zajednice, društva i države treba da se stide.“
