Član Načelništva Mreže za opasnost Igor Jončić već više od mesec dana traga za 27-godišnjim Matejem Perišem.
Mi smo izašli na teren 3. januara oko 18 sati baš sa zbornog mesta kod Kule Nebojše. Tu smo krenuli s opremanjem i nakon toga smo izašli na pretragu terena koja je podrazumevala priobalni potez od Beton hale, mesta za koje smo tada dobili informaciju da je moguće mesto gde je Periš ušao u vodu – rekao je Jončić za Večernji list.
– Od tog trenutka je krenula kompletna pretraga celog nizvodnog toka. Vrlo zanimljivo što možete videti sada ovde je da je ovo sve bilo ispunjeno vodom, do ovog bedema. Sada je već situacija drugačija i već se tada situacija počela menjati. Vodostaj je postao sve niži. Nizak vodostaj sa sobom nosi mogućnost mnogo više potencijalnih mesta gde može doći do zadržavanja bilo čega što slobodno pluta vodom – objasnio je Jončić.
– S druge strane, ono što je bilo zakačeno dok je bio vodostaj viši, kada opadne, može doći lakše do isplivavanja – rekao je
Dodaje da su u potrazi koristili i termovizijske kamere.
– Dobili smo na korištenje jednu od najmodernijih termovizijskih kamera. Nju smo koristili jer olakšava potragu noću. Termovizija nam je značila za kretanje, promatranje, da napravimo jednu potpuniju sliku. Ovo je jedan od objekata koji smo u prvom delu pregledavali s termovizijom s obzirom da nismo znali ko je vlasnik pa nismo imali odobrenja za pristup. Termovizija može uočiti ako je čovek ušao unutra i sakrio se iz nekog razloga – rekao je,piše
Kurir.
Kaže da i dalje pretražuju gradsku stranu obale Dunava i Save.
– Mi pretražujemo ovu gradsku stranu pa nizvodno zato što je prekoputa “Veliko ratno ostrvo” koji je prirodni rezervat i zaštićeno je mesto. Pristup je samom tom mestu specifičan. Potrebni su čamci koje mi zasad nemamo na raspolaganju. Nedavno smo dobili jedan koji se tek treba pustiti u rad. Nismo ga odmah pustili u rad jer se reka povukla pa nam je otvorila mogućnost pretrage određenih delova pešački – objašnjava Jončić.
Ističe da je jako zahtevno vršiti pretragu.
– Sada jest lakše za pristup. Tok reke je sužen, širina nije ista kao kada je voda nabujala i u punom kapacitetu, ali onda postoji i živo blato, skrivene jame, svašta nešto što je i opasno. Vrlo oprezno radimo tu potragu. Trudimo se da nam ništa ne prođe, a da se ne pregleda detaljno. Otpočetka smo radili pretragu tako što smo raščišćavali građu, odguravali velike balvane, sve što se zadržavalo duže vreme – rekao je.
– To je jedna od naših većih pretraga koja se radila na teritoriju beogradskog naselja Vinče. Isto je rađena priobalna pretraga. Tada smo imali i čamce pa smo radili paralelno tu pretragu vode i obale. Prolazili smo bezbroj puta tih nekih 5,6 kilometara od mesta nestanka i nismo ništa pronašli. I nekih 20, 30 metara od područja gde smo najviše prolazili, pet, šest meseci kasnije se pojavilo telo – priseća se.
Iako je dosta vremena prošlo od nestanka, nastavlja se potraga uz reducirane snage.
– Kad god dobijemo neku informaciju izađemo na teren – tvrdi.
